Odnos sociologije i istorije
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Pravni fakultet

S A D R Ž A J
Uvod....................................................................................................2
1. Predmet izučavanja istorije..................................................................3
Predmet izučavanja sociologije............................................................6
Pojam i vrste društva............................................................................9
Razlike u stepenu apstraktnosti između istorije i sociologije...............13
Zaključak...............................................................................................14
Literatura...............................................................................................15
UVOD
Pripremajući seminarski rad iz sociologije sa temom Odnos sociologije i istorije, sagledala sam prvenstveno predmet izučavanja istorije i sociologije i nastanak i razvoj ovih nauka, tako da sam na samom početku kroz predemt izučavanja istorije i sociologije uvidela korenite promene koje su im prethodile. Došla sam u kontakt sa mnoštvom literature, koje su izdate na našem govornom području.
U teorijskoj analizi pojava i procesa od kojih se sastoji društvena struktura, a posebno od činilaca koji direktno utiču na dinamiku odvijanja društvenih zbivanja i razvoja ljudskog društva u celini, uvek se nanovo otvaralo pitanje šta predstavlja predmet zanimanja ili proučavanja istorije, a šta “preostaje” da izučava sociologija ? Ova konstatacija se može posmatrati i u drugačijem kontekstu: gde je vremenska granica do koje doseže interesovanje istorije, a gde počinje savremenost koja treba da zanima sociologiju?
Zagovornici istoriološkog pristupa ponekad preteruju u tvrdnji da je istorija dala odgovore na sva , ili skoro sva pitanja nastanka, razvoja i događanja u ljudskoj zajednici od praistorije do savremenih dana, a da sociologija nema dovoljno prostora u izučavanju ljudske zajednice, koji bi joj omogućio status ozbiljne nauke, već se samo može u svojim observacijama zadržati na nivou grane nauke ili naučne discipline.
Gledajući uopšteno, istorija je okrenuta prošlosti i sa jedne relativno velike vremenske distance opisuje događaje, uglavnom hronološkim redom i značajne istorijske ličnosti, porodice i vladajuće dinastije, pri čemu pokušava nametnuti odgovore i zaključke o nečemu šta se dogodilo u konkretnom vremenu i prostoru. Sociologiju, naravno, zanimaju ključni događaji, posebno kad su u pitanju krupna i revolucionarna društvena zbivanja koja na istorijskoj sceni bitno i dugoročno utiču na globalnu ljudsku zajednicu, ali isto tako predmet zanimanja sociologije su i na izgled sitne društvene interakcije u svakodnevnom životu od recimo neverbalne komunikacije, društvenih pravila i govora do rasprava o braku i porodičnim vrednostima.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]